Dišemo najzagađeniji vazduh u Evropi

Svake godine oko 10.000 građana Srbije umire od bolesti uzrokovanih zagađenjem vazduha, a loš kvalitet vazduha jedan od glavnih razloga za 6-8 godina kraći prosečan životni vek u Srbiji u odnosu na većinu evropskih zemalja. Srbija je po aerozagađenju na prvom mestu u Evropi, i zato nije preterivanje reći da je loš kvalitet vazduha trenutno najveći problem u Srbiji, veći čak i od iseljavanja mladih, niskog standarda i drugih gorućih pitanja.

Svedoci smo da se od 2019. do danas sve češće govori o zagađenju vazduha, a nagli rast interesovanja javnosti za kvalitet vazduha delimično je posledica visoke pozicije gradova kao što su Beograd i Valjevo na rang listi najzagađenijih gradova na svetu. U više navrata, Beograd je zauzeo prvo mesto na globalnog rang listi, a nekoliko dana tokom svakog zimskog meseca nalazi se u top 10 najzagađenijih gradova sveta.

Problem je veći nego što se prikazuje

Nivo zagađenja u Srbiji meri se precizno od 2008. godine, kada je pod nadzorom Svetske Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), počelo praćenje kvaliteta vazduha svih postojećih stanica baziranih na BAM i TOEM tehnologiji. Zahvaljujući napretku cloud tehnologija, danas se na web stranici projekta World Air Quality (aqicn.org) može pratiti zagađenost vazduha u 132 države u relnom vremenu, uključujući Srbiju. Ukoliko pogledamo legendu zagađenosti za veće gradove u Srbiji, videćemo da imamo razloga zabrinutost. Najviše gradova obeleženo je crvenom bojom, što znači da je vazduh zagađen tokom zimskih meseci do tog nivoa da boravak na otvorenom predstavlja direktan zdravstveni rizik.

Iako je poslednjih godina došlo do pomaka u merenju aerozagađenosti, građani Srbije još uvek ne mogu u svakom treutku znati kakav vazduh udišu. Agencija za zaštitu zdravlja Republike Srbije jednom godišnje objavljuje izveštaj o aerozagađenju za prethodnu godinu, i to u septembru. Ova forma izveštavanja onemogućava građane da reaguju na vreme kada se pojavi znatnije zagađenje, posebno ako ne koriste internet servise za praćenje zagađenja.

Mernje koncentracije štetnih materija vrši se posredstvom stanica za merenje kvaliteta vazduha instrumentima za automatski monitoring ili anlizom uzoraka vazduha. Na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine dat je na uvid pregled svih stanica u Srbiji i indeks zagađenosti u gradovima u kojima se merenja vrše. Stanice za monitoring nalaze se na više lokacija u Beogradu, Boru, Pančevu, Nišu, Novom Sadu i Smederevu. Međutim, skoro milion i po građana u preko 20 gradova ne zna u realnom vremenu kakav vazduh udiše, već se ono vrši manuelno ili se uopšte ne vrši.

Godišnji izveštaji SEPA, kao i analize nezavisnih organizacija, saglasne su u jednom: u skoro svim gradskim sredinama u Srbiji dolazi do prekoračenja graničnih vrednosti koncentracije štetnih supstanci prema svim propisanim kriterijumima. Međutim, zvanični izveštaji SEPA prikazuju bolji kvalitet vazduha nego izveštaji nezavisnih agencija, kao što je Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) ili Nacionalna ekološka asocijacija (NEA).

Izveštaji nezavisnih organizacija upozoravaju na to da gradovi Srbije, koji prema izveštaju SEPA za 2020. godinu spadaju u sredine sa čistim vazduhom, uopšte nemaju stanice za merenje koncentracije štetnih materija, te iznose sumnju u relevantnost podataka.

Godišnji zveštaj SEPA obuhvata ocenu kvaliteta vazduha za tri zone i osam aglomeracija (područje se više od 250 000 stanovnika), a kvalitet vazduha podeljen je u tri kategorije:

• I kategorija – čist vazduh ili neznatno zagađen vazduh – kada nisu prekoračene dozvoljene vrednosti
• II kategorija – umereno zagađen vazduh
• III kategorija – prekomerno zagađen vazduh

Prema podacima zvaničnih institucija, prateći kvalitet vazduha po zonama, algomeracijama i gradovima, u periodu 2016-2020 gradovi koji su konstantno bili u trećoj kategoriji su Beograd, Valjevo, Subotica i Užice. Najlošiji kvalitet vazduha zabeležen je 2020. godine, kada su prekomerno zagađen vazduh udisali građani čak petnaest gradova u Srbiji: Beograda, Bora, Valjeva, Zaječara, Zrenjanina, Kosjerića, Kragujevca, Kraljeva, Novog Pazara, Niša, Pančeva, Smedereva, Subotice i Užica. Grad sa najvišom koncentracijom sumpor-dioksida (SO2), od 1273 µg/m³ i 154 dana prekoračenja graničnih vrednosti, u 2020. godini bio je Bor, dok je u Smederevu izmerena maksimalna dnevna vrednost azot-dioksida (NO2) od 221 µg/m³ i 160 dana prekoračenja graničnih vrednosti. Maksimalna dnevna vrednost čađi izmerena je u Nišu i iznosila je 328 µg/m³ i 115 dana sa prekoračenjima graničnih vrednosti. 

Na vrhu liste mesta sa najzagađenijim vazduhom, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, nalazi se mesto Radinac u opštini Smederevo. Radinac je godinama jedno od ekološki najugroženijih mesta u Srbiji zbog “crvenih kiša” koje ostavljaju smeđe ili žućkaste tragove na objektima, a koje nastaju kada čestice prašine ili peska uđu u sastav oblaka, u višim slojevima atmosfere. Pretpostavlja se da do “crvenih kiša” u ovom području dolazi od aktivnosti smederevske Železare, koja se navodi kao jedan od najvećih zagađivača vazduha u aglomeraciji “Smederevo”.

Odakle dolazi zagađenje?

Izveštaji o zagađenosti vazduha koje objavljuje Institut za javno zdravlje Srbije “Milan Jovanović Batut”, navode da su najveći emiteri materija koje doprinose aerozagađenju rudarska industrija, energetski sektor, saobraćaj i građevinarstvo. Kao zagađivači izdvajaju se i individualna ložišta, koja često koriste nekvalitetan ugalj. Ipak, ubedljivo najveći zagađivači su termoelektrane, koje se nalaze veoma blizu Beograda.

Među jedinjenjima koja zagađuju vazduh izdvajaju se sumpor-dioksid, azot-dioksid i oksidi azota, olovo, ugljen-monoksid, kao i suspendovane čestice PM10 i PM2.5. Suspendovane čestice, koje lebde u vazduhu u vidu prašine, dima i smoga, mešavina su organskih i neorganskih čestica koje nastaju u procesu sagorevanja. PM 2.5 su najmanje čestice, a nastaju sagorevanjem fosilnih goriva. Direktni su izazivači plućni bolesti, uključujući karcinom. PM10 čestice su za nijansu manje opasne po zdravlje, a mogu se videti golim okom, u vidu prašine.

Termoelektrane emituju oko 90% ukupne količine oksida sumpora, i oko 53% oksida azota. Individualna ložišta emituju 3% sumpornih i 5% azotnih oksida, šta ih čini zanemaljivim emiterima u odnosu na industrijska postrojenja. Većina postrojenja u Srbiji emituje okside sumpora bez ikakve tehnologije odsumporavanja. Prema izveštaju SEPA iz 2018. godine, indikator izloženosti stanovnika u urbanim sredinama PM 2.5 česticama iznosi 29 μg/m3, dok je u zemljama iz okruženja vrednost indikatora od 17 do 20 μg/m3. Obzirom na to da su industrijske okolnosti i klimatski uslovi u ovom delu Evrope slični, može se pretpostaviti da je upravo nekontrolisano emitovanje štetnih materija iz postrojenja energetskog sektora odgovorno za prekomerno zagađenje vazduha u Srbiji.

Posledice po zdravlje

Zagađenje je drugi po redu najznačajniji uzrok za kraći prosečan životni vek u Srbiji u odnosu na evropske zemlje, odmah posle kardiovaskularnih bolesti.

Sumpor-dioksid (SO2) povećava mogućnost pojav e malignih oboljenja, bolesti cirkulatornog sistema, respiratornih, digestivnih i urogenitalnih bolesti, sa višim procentom smrtnog ishoda.

Azot-dioksid (NO2) izaziva astmu i respiratorne infekcije kod zdravih ljudi, a kod osoba kod kojih su već dijagnostikovane bolesti repiratornog sistema, drastično pogoršava zdravstveno stanje. Preko pluća, azot-dioksid dospeva u krvotok i vezuje se za hemoglobin, pri čemu se stvara oksiazohemoglobin koji onemogućava normalan protok kiseonika.

Suspendovane čestice dovode da plućnih poremećaja i oboljenja, kao i do različitih oboljenja srca i krvnih sudova, povećavaju mogućnost šloga i izazvaju određene tipove demencije. U posebno rizične grupe spadaju deca, trudnice i stariji ljudi čiji je imunitet oslabljen. Procenjeno je da je globalno oko 3% kardiopulmonalnih smrti i 5% smrtnih slučajeva od raka pluća uzrokuje zagađenje PM česticama.

Svetska zdravstvena organizacija je 2021. godine objavila pooštrene kriterijume za granične vrednosti polutanata, pa je sada preporučena prosečna godišnja vrednost suspendovanih čestica PM2.5 duplo niža nego ranije i iznosi 5 µg/m³, a maksimalne vrednosti azot-dioksida smanjene su četiri puta, i sada iznose 10 µg/m³. U Srbiji su dozvoljene granične vrednosti 25 µg/m³ za suspendovane čestice PM2.5 i 40 µg/m³ za azot-dioksid (NO2), tako da su vrednosti koje se registruju u Srbiji danas često 3-8 puta veće od onih koje za koje WHO navodi da ih ne treba prekoračivati!

Prečišćivači vazduha, jedino rešenje dok se ne smanji zagađenje

U uslovima pretererane zagađenosti vazduha, stanovništvu se preporučuje da boravak na otvorenom tokom zimskih meseci svede na minimum, pogotovo ako se radi o napornim aktivnostima, praćenim dubokim i ubrzanim disanjem. Preporuka je da se prozori ne otvaraju često, i što manje vremena provodi na gradskim ulicama.

Jedini način na koji građani mogu aktivno da poboljšaju kvalitet vazduha koji dišu je nabavka prečišćivača. Kvalitetni prečišćivači mogu potpuno da eliminišu zagađenje iz prostorije, međutim potrebno je najmanje jedan sat da se vazduh prečisti, a posle nekoliko sati neophodno je ponovo zameniti vazduh, kako bi u prostoriju ušao kiseonik, tako će deo zagađenja uvek stići do stanara. Teoretski, od zagađenja sa može pobeći ako se filtrira vazduh u dve sobe, koje se naizmenično provetravaju, ali svaki građanin ponovo je suočen sa zagađenjem uvek kada napusti stan. Korišćenje maski za aero zagađenje nažalost još uvek nije raširena praksa u Srbiji.

Fotokatalitički prečišćivači

Jedan od načina da se maksimalno smanji zagađenje u stanu ili na radnom mestu je korišćenje fotokatalitičkih prečišćivača. Dok je 95% prećišćivača bazirano na HEPA filteru, prečišćivači koji koriste fotokatalitičku oksidaciju nemaju klasičan filter, već emituju ultraljubičasto svetlo preko membrane od titanijum-dioksida. Time se stvaraju hidroksilne grupe, poznate kao slobodni radikali, koje napadaju sva kompleksnija jedinjenja u vazduhu i razgrađuju ih, bilo da su u pitanju živi organizmi (bakterije i virusi) ili štetna organska i neorganska jedinjenja (PM2.5 i PM10). Hidroksilna grupa razlaže složena jedinjenja na vodu, koja isprava, ugljen dioksid, koji nije štetan i ostatke težih elemenata, koji padaju na tlo. Na ovaj način postiže se veća efikasnost nego kada se koriste HEPA filteri, jer fotokatalitički filteri mogu da unište ili izbace iz suspendovanog stanja i najsitnije čestice, što HEPA filteri ne mogu. (0.3 mikrona je minimum za HEPA i 0.001 mikron za PCO tehnologiju).

Fotokatalitički prečišćivači se najčešće preporučuju za komercijalne prostore, jer mogu veoma brzo ukloniti viruse, baketerije i čestice zagađenja. Međutim, u diskusijama o najboljim tipovima prečišćivača često se pogrešno navodi da fotokatalitički uređaji stvaraju ozon, iako to ne važi za novije modele. Druga česta greška je stav da su fotokatalitički prečišćivači skupi za upotrebu u domovima, što takođe danas više nije slučaj, ako znate gde možete da nabavite pravi model.

SteriForce Safe Air fotokatalitički prečišćivač

U ponudi kompanije Eva Shop od 2021. godine je jedan od prečišćivača sa najboljim odnosom cene i performansi na svetskom tržištu – SterfiForce Safe Air. Tehnologija fotokatalitičke oksidacije, kao i HEPA tehnologija, plod su istaživanja američkih vojnih i svemirskih laboratorija, pa je tako HEPA tehnologija stigla iz vojske, dok je PCO (photocatalytic oxidation) tehnologija plod istraživanja koja je sprovela NASA. SterfiForce Safe Air je predstavnik nove generacje PCO tehnologije, a ujedno predstavlja i jedan od najkompaktnijih PCO prečićivača na tržištu, dimenzija svega 31x23x31cm, tek nešto veći od kutije za cipele. I pored malih dimenzija, prečišćivač je dovoljno snažan da eliminiše bakterije, viruse, alergene i nečistoće iz prostorije dimenzija 20m x 14m (280m² ), kao i iz stana površine 200m².

Pored PCO filtracije, SterfiForce Safe Air pruža i elektrostatičku filtraciju, čime se teške čestice vezuju za elektrostatičku rešetku, tako da ostaju u aparatu u vidu mikročestica koje se uklanjaju redovnim pranjem unutrašnjih delova uređaja. Elektrostatički filteri sami po sebi nisu dovoljni da zaustave zagađenje, posebno najpovoljniji modeli na tržištu, koji nemaju HEPA filter, dok elektrostatčiki filter u kombinaciji sa PCO filtriranjem garantuje da će iz vazduha biti uklonjeno najmanje 99.9% polutanata.

SterfiForce Safe Air ne zahteva promenu filtera, jer filtera nema, a aprat je potrebno samo povremeno očistiti. Korisnici koji žele dodatno da povećaju efikasnost aparata mogu dodati HEPA 14 filter, što će podiže efikasnost u brzoj eliminaciji velikih suspendovanih čestica.

SteriForce Safe Air preporučuje se prodavnicama, teretanama, kao i ugostiteljskim objektima, jer eliminiše miris duvana i druge neprijatne mirise. Idealan je i za stanove koji poseduju nekoliko prostorijna između kojih nema zatvorenih vrata niti su podeljeni na dva nivoa. Iako se protiv zagađenja moramo boriti sistemski, a ne samo u svojim stanovima, uređaji kao što su SteriForce Safe Air predstavljaju najbolju preventivnu meru, kako spoljno zagađenje ne bi ugrozilo zdravlje ukućana, sve dok se problem kvaliteta vazduha u našoj zemlji ne reši, ili barem ne ublaži.