Dezinfekcija, zaprašivanje i druge operacije tokom kojih se odabrano hemijsko jedinjenje u rastvoru pretvara u aerosol i rapršava na željnim lokacijama, mogu se obavljati različitim tipovima aparata, korišćenjem različitih izvora energije i rastvora.

Po konstrukcionom rešenju, raspršivači mogu biti:

• Termalni raspršivači. Nešto teži i nezgrapniji od ULV rasprišivača, termalni raspršivači koriste toplotu da rastvor pretvore u aerosol. Ovaj postupak stvara najfinije čestice, ali se mora voditi računa o gorivu i o bezbednosti.
• ULV (ultra low volume) raspršivači. Termin “ultra low volume” odnosi se na veličinu čestica, ne na veličinu aparata. ULV aparati poznati su i kao hladni raspršivači (cold fogger), a rastvor u aerosol pretvaraju korišćenjem vazduha pod visokim pritiskom. Ovaj tip raspršivača je danas najzastupljeniji, jer poseduje najbolji odnos efikasnosti i lakoće korišćenja.
• Elektrostatički raspršivači.  Ovaj tip rasprišivača sadrži kompresor vazduha, uz dodatni sistem koji ima zadatak da naelektriše rastvor, jer će se naelektrisane čestice brže udaljavati jedna od druge, čime se pospešuje rasipanje.
• Ručne prskalice. Reč je o prskalicama koje su slične malim prskalicama za domaćinstvo, ali poseduju bateriju koja ubrzava prskanje. Ovaj tip prskalica nije za profesionalnu upotrebu, i njima se nećemo baviti u daljem tekstu.

Po načinu napajanja, raspršivači se dele na tri tipa:

• Modeli sa električnim napajanjem. Raspršivači koji koriste napajanje iz 220V utičnica su manji od onih koji imaju sopstveni izvor napajanja, ali su i ograničeni dometom kabla. Idealni su za korišćenje u zatvorenom prostoru. Električno napajanje iz mreže mogu koristiti i termalni i ULV raspršivači.
• Modeli sa sopstvenim napajanjem. Kada se raspršivači koriste na otvorenom prostoru, ili kada je mobilnost operatera veoma bitna, ovi modeli imaju prednost u odnosu na električne modele. Kao radno gorivo obično se upotrebljavaju gas ili benzin, i tada je veoma važno da se ne koriste zapaljivi rastvori. Sopstveno napajanje mogu koristiti i termalni i ULV raspršivači.
• Modeli na baterije. Sa rastom snage punjivih baterija, ovi modeli postaju sve zanimljiviji, mada primarno za operacije manjeg obima u zatvorenom prostoru. Elektrostatički raspršivači najčešće koriste baterije.

Po energentu za zagrevanje rastvora, termalni raspršivači mogu koristiti struju ili gas, dok sami rastvori mogu biti razređeni uljem, alkoholom ili vodom. Za unutrašnju upotrebu koriste se rastvori razređeni vodom ili alkoholom, dok se sa termalnim raspršivačima ne koriste rastvori sa alkoholom. 

Termalni raspršivači

Ovaj tip raspršivača koristi toplotu kako bi rastvor u rezervoaru uređaja pretvorio u vidljiv aerosol (maglu). Tako dobijene čestice gasa su veoma male, prečnika od 0.5 do 10 mikrona (1 mikron = 1/1000 milimetara). Termalni raspršivači koriste gas ili struju da zagreju cev raspršivača, tako da se rastvor koji prolazi kroz cev pretvara u izuzetno gustu maglu. Što je magla gušća, to su čestice manje i lakše, a iz toga proizilaze i tri bitne prednosti ovako guste magle:

• Budući da je magla vidljiva, operater zna koji prostor je zaprašen a koji ne. Vidljiva magla pomaže i da operater izbegne da dođe u kontakt sa maglom. 
• Manje čestice sporije padaju na tlo, odnosno duže se zadržavaju u vazduhu. Za borbu protiv virusa u vazduhu, protiv insekata i za mnoge druge operacije, veoma je važno da čestice ne padnu brzo na tlo. Sa druge strane, za dezinfekciju čvrstih površine poželjno je upravo obrnuto – da čestice relativno brzo padnu na najbližu čvrstu površinu. 
• Što su čestice sitnije, to je manja potrošnja rastvora. Iz tog razloga, termalnim raspršivačima može se pokriti velika površina. 

Termalni raspričivači, iako deluju robusnije, ustvari su tiši od ULV tj. “hladnih” raspršivača, jer nemaju snažan kompresor vazduha koji proizvodi zvuk, a još jedna prednost koju vredi izdvojiti je to što veoma sitne čestice u potpunosti isparavaju, tako da, ako se koriste u zatvorenom prostoru (što jeste nešto ređe, ali je sasvim izvodljivo), nema potrebe za naknadnim brisanjem površina od ostataka rastvora.

Poređenja efekta termalnih i ULV raspršivača pokazuju i da je termalnim raspršivačima moguće nešto brže zaprašiti isti prostor, budući da se gusta magla pravilnije i brže širi, a takođe je, zbog vidljivosti magle, lakše videti koji je prostor zaprašen, što takođe ubrzava rad.

ULV raspršivači

Iako termalni raspršivači poseduju brojne prednosti, koje proističu iz guste magle i sitnih čestica koje proizvode, delovi raspršivača, pre svega cev, veoma su vreli tokom rada, što odbija mnoge korisnike. Hladni raspršivači ne zahtevaju nikakvu zaštitnu opremu sem maske za disanje (kod blažih sredstava za dezinfekciju ni maska nije neophodna, posebno ako se aparat koristi samo povremeno), dok termalni raspršivači zahtevaju vatrostalne rukavice i kecelju.

Dok su privatna lica i preduzetnici raspršivače ranije koristili uglavnom u stočarstvu, poljoprivredi i proizvodnji, sa pojavom koronavirusa nastala je potreba za brzom dezinfekcijom prostorija, kakva je ranije praktikovana samo u bolnicama. 

Takođe, dok je kod privrednika i poljoprivrednika fokus uglavnom na borbi protiv parazita, bakterija i insekata, virusi u vazduhu i na čvrstim površinama predstavljaju sasvim drugi tip izazova, pre svega jer je potrebno da čestice aerosola budu dovoljno male, jer samo male čestice imaju dovoljnu gustinu u prostoru da mogu sigurno da ubiju virus. ULV raspršivači pokazali su se kao idealan aparat za brzu i detaljnu dezinfekciju zatvorenih površina, i predstavljaju jedan od nedovoljno prepoznatih heroja u borbi protiv koronavirusa. Njihovo jednostavno korišnjenje omogućilo je i malih firmama da nabave makar po jedan raspršivač, a ako se pravilno kosrtiti, samo jedan raspršivač dovoljan je da učini bezbednim od virusa radna mesta za stotinu zaposlenih.

Lakoća korišćenja je svakako najbitnija prednost ULV raspršivača, ali tu su i druge prednosti:

• Praktičniji su za upotrebu u zatvorenim prostorijama;
• Bezbedniji su za korišćenje od termalnih raspršivača;
• Imaju veći domet;
• Cena rasprišivača je povoljnija.

Kada se porede termalni i ULV raspršivači, najčešće se govori o veličini čestica koje stvaraju.  Dok ULV fogeri proizvode čestice radijusa 5-50 mikrona, što je nešto više nego u slučaju termalnih fogera, ta razlika nije tako bitna. Tipična čestica termalnog fogera može imati 5 mikrona, dok će kod ULV modela čestica biti velika oko 20 mikrona. Poređenja radi, ručna prskalica, poput onih koje se koriste za održavanje higijene u domaćinstvu, proizvode čestice radijusa 200 mikrona, tako da je razlika između termalnog i ULV raspršivača zanemarljiva ako se ovi raspršivači porede sa klasičnim načinima dezinfekcije. Kada je u pitanju veličina čestica, ULV raspršivači nisu bitno u zaostatku za termalnim u smislu efikasnosti, već je prednost manjih čestica termalnih fogera uglavnom u tome što je magla vidljivija i što se duže zadržava u vazduhu. 

Jedna od bitnih prednosti ULV fogera je njihov veliki domet, koji omogućava kompresovan vazduh. Tu su u višestrukoj prednosti nad termalnim fogerima, jer ULV foger može da rasprši insekticid nad pola hektara useva sa jedne centralne tačke, ili da raspriši dezinfekciono sredstvo u celoj fabričkoj hali sa jedne tačke, sve do 15m udaljenog plafona. Naravno, ovde je reč o velikim ULV rasprišivačima, ne o ručnim modelima, ali svaki ULV rasprišivač ima veći domet od termalnog raspršivača.

Elektrostatički raspršivači

Treći tip raspršivača na tržištu su elektrostatički raspršivači. Oni podsećaju po izgledu na ULV raspršivače, ali ne poseduju snažne kompresore, već je ono što ih izdvaja mogućnost da naelektrišu izlazeće čestice. Naelektrisane čestice bolje prijanjaju za patogene u vazduhu, kao i za čvrste površine, posebno za metal, zbog čega su elektrostatički raspršivači postali veoma popularni u teretanama. 

Naelektrisane čestice takođe bolje prijanjaju i za krila insekata. Jedan od razloga za popularnost elektrostatčikih raspršivača je mogućnost da rade na baterije, čime se dobija fantastična mobilnost, međutim modeli na baterije nisu pogodni za veće operacije, jer su njihovi kompresori veoma slabi ili ih nemaju. Modeli sa kablom poseduju kompreosr, koji, iako nije snažan kao kod ULV modela, može u kombinaciji sa naelektrisanjem da proizvede veoma dobar efekat.